Essays 2012 - Historical Truth in Conflict Resolution Historical Truth - The Case of Bleiburg

Newsletter


Please enter your email

Essays

Before the Rain or Before the War

Daniela Antonovska (Skopje, Macedonia)Course; Gender, sexuality and violent conflict Before the Rain or Before the War  Introduction The films’ script was written by Milcho Manchevski in 1991 after a visit to his birth...

Read more

Sexual Violence Against Men in Armed Conflicts

Renata Ćuk (Zagreb, Croatia)Course: Gender, Sexuality and Violent Conflict: Beyond Oppositional Imagination Sexual Violence Against Men in Armed Conflicts Introduction Many people connect war time sexual violence to the images of the raped Bosnian...

Read more

 

mim_logo

Historical Truth - The Case of Bleiburg

Stefan Radojković
Kurs: Uloga istorijske istine u transformaciji sukoba

„Istorijska istina/e – slučaj Blajburga"

I poglavlje – „Uvod u problematiku"

Često može da se čuje u javnom diskursu (mediji, izjave političara, svakodnevna konverzacija) različita deterministička mišljenja o pojedinim istorijskim događajima ili procesima. Ovde podvlačim ovu reč „deterministički"1  jer smo bili svedoci kako takva viđenja istorije mogu da imaju uticaja na raspad jedne zemlje. Pogotovo ako uzmemo u obzir da su takva deterministička viđenja istorije u većini slučajeva i etnocentrična, odnosno posmatrano samo i isključivo iz pozicije naše etničke pripadnosti.

 

Ovakvo gledanje na istoriju, kao na konačan rezultat jedne utakmice, prisutno je kako u opštem javnom diskursu, tako i u naučnim krugovima, a preko njih tj. udžbenika koji u tim krugovima nastaju, i u obrazovnom sektoru. Ti isti udžbenici su, u prošlosti svakako, bili pre svega jedan vid „predvojničke obuke" koju je morao da prođe svaki pripadnik jedne nacije ili etničke grupe.2 Zato ne treba da čudi što je ovakvo učenje istorije imalo udela u raspadu Jugoslavije. Međutim, tu se priča ne završava već dobija samo novi oblik. Pisanje udžbenika u državama bivše Jugoslavije dobija na političkoj korektnosti dok svoju determinističku i etnocentričnu crtu ne gubi. Ona je samo sada malo bolje zamaskirana odnosno dobila je formu politički korektnog teksta. Svrha (predvojnička obuka) ostaje ista.

Ta činjenica ne daje puno nade da će se išta promeniti u našoj percepciji istorije, kao konačne, nepromenljive i naravno pozitivne po našu etničku grupu, a samim tim ni u našoj percepciji onih 'drugih' sa kojima tu istoriju delimo.To je možda najvidljivije u odnosima Republike Srbije i Republike Hrvatske, kako na zvaničnom nivou, tako i u svakodnevnom životu, po pitanju onoga što se dešavalo između njih u skorijoj ali i daljoj prošlosti.

Koncept koji je u stanju da odgovore na konkretne probleme jednostranog „tumačenja istorije" i preko nje sagledavanja onog „drugog" je tzv. „multiperspektivnost istorije". U pitanju je pristup koji je epistemološki i metodološki utemeljen u istorijskoj nauci, a politički svakako poželjan kad je reč o odnosima dve države. Sama „multiperspektivnost istorije" predstavlja koncept dve ili više percepcije jednog istorijskog događaja ili procesa, koje su zasnovane na validnim i naučno utemeljenim argumentima, te tako osvetljavaju istorijski događaj ili proces i daju jednu potpuniju i objektivniju sliku o istom. Zašto je ona relevantna?

II poglavlje – „Nekoliko viđenja Blajburga"

U maju 1945. partizani su gonili različite fašističke formacije sa teritorije Jugoslavije prema severozapadu. Ustaše su, zajedno sa mnogobrojnim civilima iz Hrvatske, išli prema sadašnjoj slovenačko-austrijskoj granici kako bi se predale britanskoj vojsci (a ne partizanima). Međutim, Britanci nisu prihvatili njihovu predaju, pa su morali da se predaju partizanima. Mnogi ratni zarobljenici ubijeni su i mučeni od strane pobedničke vojske. To je počelo u malom gradu Blajburgu (Austrija), a nastavilo se kasnije kad su zarobljenici bili primorani da marširaju na jug, dublje u jugoslovensku teritoriju (taj marš je poznat kao „križni put").3

Preuzeti odlomak je pisan po konceptu „multiperspektivnosti istorije" i kao što se iz teksta vidi, ne drži „ničiju stranu" već iznosi činjenice o samom događaju. Činjenice koje se baziraju na validnim istorijskim izvorima ali ti izvori potiču od različitih aktera ovog događaja. Drugim rečima, pisan je na osnovu različitih percepcija ljudi koji su bili prisutni u Blajburgu, maja 1945. godine. Međutim, današnje percepcije ovog događaja iz prošlosti, u Srbiji i Hrvatskoj, nisu tako otvorene prema multiperspektivnosti.

Istraživanje iz 2010. godine, koje je izvela agencija IPSOS Strategic Marketing, a koje je objavljeno pod nazivom „Novosti iz prošlosti – znanje, neznanje i zloupotreba istorije", pokazuje jako zabrinjavajuće rezultate u poznavanju istorije, u njenoj intepretaciji i shvatanju, u Republici Srbiji. Ono što je ovo istraživanje pokazalo, na reprezentativnom uzorku građana i građanki Srbije, je sledeće:

- da li vas istorija interesuje? (72% ispitanika je odgovorilo negativno);4

- koliko poznajete istoriju? (82% ispitanika je odgovorilo slabo ili nimalo);5

Ovi rezultati dobijaju na težini kada pogledamo odgovore na sledeća dva pitanja:

- ko je sve stradao u logoru Jasenovac za vreme II svetskog rata (78% ispitanika je odgovorilo da su to bili Srbi i Jevreji ili Srbi, Jevreji i Romi, a samo 14% je tu uvrstilo i Hrvate);6

- ko je u Srbiji, po Vašem mišljenju, bio saradnik okupatora u II svetskom ratu (11% ispitanika je odgovorilo da su to bili ustaše ili Hrvati iako se pitanje isključivo odnosilo na Srbiju!);7

Ne treba biti previše stručan pa uvideti da je poznavanje istorije u Srbiji slabo ali viđenje nas i drugih izrazito etnocentrično (Srbi su žrtve i uvek na pravoj strani, Hrvati su uvek zločinci). Ovo potvrđuje i izjava predstavnika Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj, Milorada Pupovca, da u Blajburgu „nema žrtava, a pogotovo nema nevinih žrtava".8

Međutim, ovo nije jedino viđenje Blajburga. Počasni blajburški vod (PBV) svake godine, 14. maja, organizuje komemoraciju žrtvama blajburške tragedije i prevoz za hodočasnike koji žele da učestvuju u istoj.9 Analizirajući samo izložen tekst na sajtu Kluba hrvatskih povratnika iz iseljeništva dolazimo do zaključka da je Blajburg sveto mesto na kome su stradali nevini ljudi. Da ne bude sumnje u to kakav je stav prema ljudima koji su stradali u Blajburgu, dovoljno govori i knjiga austrijskog istoričara Floriana Rulitza „Tragedija u Blajburgu i Viktringu" kao i namera PBV-a koji je otkupio prava za prevod knjiga na hrvatski jezik.10

"Uskoro iz tiska izlazi knjiga dr. Rulitza u kojoj će biti izneseni nepobitni dokazi o zločinima jugoslavenskih partizana i dosad neistraženim masovnim grobnicama u Južnoj Austriji."

Ovde ne sme biti zabune, u svesti jednog dela hrvatske javnosti, pridevi "srpski" odnosno "jugoslovenski" predstavljaju, ako ne zloslutne sinonime, onda nešto što je uvek neprijateljski nastrojeno ka hrvatskom društvu u celini i uvek ide u "jednom paketu".11 Drugim rečima, kada se spominju jugoslovenski partizani, podrazumeva se da su to većinom bili partizani srpske nacionalnosti.12

Naravno, ove dve nacionalno obojene perspektive koje smo izložili u prethodnom delu rada nisu i jedine u ovom diskursu. U snimku BHT dnevnika na You Tube-u, u kojem se izveštava o poseti Ive Josipovića Blajburgu,13 jedna od intervjuisanih osoba u prilogu je i Vesna Čulinović-Konstantinović iz Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske. U njenoj izjavi se takođe naglašava da u Blajburgu nema nevinih žrtava! Reklo bi se da se ovo viđenje poklapa sa srpskim viđenjem Blajburga i da su zapravo jedno te isto. Naravno, ovo je daleko od istine jer se ova izjava odnosi kako na ustaše i domobrane, tako i na četnike, ljotićevce i ostale kolaboracioniste za vreme II svetskog rata u Jugoslaviji. Srpsko javno mnjenje, ako ne prema ljotićevcima i nedićevcima onda prema četnicima, ima izrazito ambivalentan stav, da ne kažem pozitivan.14

Dakle, antifašistička perpsektiva je izazito naklonjena partizanima i NOB-u15  što se može videti i iz publikacije Alternativne kulturne organizacije (AKO) - „Sećanje je borba. Rečnik pojmova narodnooslobodilačke borbe". Pored objašnjavanja akronima, uloge bitnih ličnosti, logora, zločina i vojnih formacija u II svetskom ratu u Jugoslaviji ova publikacija vrlo jasno deli sukobljene strane na narodnooslobodilačku i kolaboracionističke ali nigde ne rasvetljava slučaj Blajburga u objašnjenjima. Ovo je vrlo interesantan momenat ove publikacije jer se Blajburg spominje samo na kraju publikacije, u hronologiji dešavanja u II svetskom ratu, gde se navodi da su se 15. maja 1945. snage NDH predale kod pomenutog mesta u Austriji.16 Ni traga od kontraverzi koje prate ovaj događaj u srpskoj i hrvatskoj nacionalnoj svesti, da ne kažem i istoriji.

III poglavlje – „Novi pogled na istoriju"

Centar za demokratiju i pomirenje jugoistočne Evrope (CDRSEE) je još 1998. godine pokrenuo „Zajednički istorijski projekat" koji je okupio eminentne istoričare iz 12 zemalja (od Slovenije do Turske). Tim je u saradnji sa pedagozima i nastavnicima napravio četiri alternativna udžbenika koja su dostupna za korišćenje još od 2004. godine. Pisani su na temeljima multiperspektivnosti istorije i obrađuju sledeće:

Za glavne teme odabrane su četiri neuralgične tačke koje se u školama prezentuju prevashodno iz etnocentrične perspektive, a koje i danas imaju veliki značaj za region: vreme Osmanskog carstva, nastanak nacionalnih država u 19. veku, Balkanski ratovi 1912/13. i Drugi svetski rat.17

Na 96. strani Istorijske čitanke 4 – Drugi svetski rat je pasus koji se tiče Blajburga i zločina partizana nad ljudima koji su bili zarobljeni tj. predati im od strane britanske armije. Izvor je svedočanstvo Kolina Garnera, poručnika Kraljevske irske pešadije, koji ne negira da su deo zarobljenih činile ustaše ali isto tako tvrdi da su drugi deo zarobljenih činili žena i deca. U ovom svedočanstvu se navodi i način ophođenja partizana prema zarobljenicima koji je bio daleko od humanog. Ovaj iskaz svakako baca jedno novo svetlo na sam događaj.

Muškarci, žene, djeca i dojenčad u naručju, svi izgladnjeli, kretali su se dalje gonjeni Titovim ljudima što su jahali na ponijima i nosili zloglasne kozačke bičeve s'čeličnim vršcima, nagajke, kojima se jednim udarcem može rasparati čovjeku lice. Upotrebljavali su ih nesmetano...

Pored samog iskaza ovog poručnika stoji dodatno objašnjenje koje su pisali tvorci samog udžbenika. U njemu se nalazi opis same situacije u Jugoslaviji tokom maja 1945. godine (napredovanje partizana, povlačenje ustaša i ostalih kolaboracionista ali i civila kao i njihova sudbina u Blajburgu i na „Križnom putu"18) ali i partizanskog viđenja svojih boraca koji poštuju zakone, po čemu se razlikuju od fašističkih vojski. Svedočenje pukovnika Garnera je svakako u suprotnosti sa tim viđenjem.

Kao što se da videti iz poslednjih pasusa, cilj ovih udžbenika nije da donose sud već da iskoristi sve činjenice, što više pogleda na jedan događaj i da predstavi čitaocu jednu obuhvatnu i najobjektivniju moguću sliku jednog događaja ili procesa. U konkretnom slučaju, ne postoji pokušaj da se ustaše rehabilituju i da se njihova uloga u II svetskom ratu relativizuje ali se isto tako kritički pristupa i sa partizanima na drugoj strani. Rečima Saše Ljubičića:

"Istina je, naravno, negdje u sredini, no do nje se ne može tek tako stići zbog baražne vatre koja nikako da utihne."19

IV poglavlje – "Perspektiva multiperspektivnosti"

Ako uzmemo da je nalaz istraživanja, koje je izvela agencija IPSOS Strategic Marketing, primenljiv kako na Srbiju gde je ono i izvedeno, tako i na Hrvatsku20  tj. da najviše o istoriji znamo iz škola (u slučaju Srbije 67% ispitanika je odgovorilo da je najviše o istoriji naučilo u školi21) logičan je zaključak da ovaj koncept najveću upotrebnu vrednost ima u obrazovanju mladih ljudi. Počevši od osnovne škole, preko srednje, pa sve do fakulteta i sticanja akademskog obrazovanja. Naravno, ovde ne treba pomisliti da mediji i porodica nemaju znatan uticaj na obrazovanje mladih ljudi ali uvek treba imati na umu da su određeni stavovi koje zastupaju određene osobe iz porodice ili iz sveta medija prvo bili negde naučeni ili preuzeti od nekoga ko te stavove formira svojim naučno-istraživačkim radom.

Prednosti ovakvog pristupa nastavi istorije su mnogobrojne, ako uzmemo u obzir da je korenita reforma obrazovnog sistema u zemljama regiona moguća. Sem što je materijal dostupan preko interneta i njegovo štampanje i distribuiranje ne košta državu, on daje svežu i novu perspektivu mladima koji počinju da sagledavaju istoriju i iz vizure svojih vršnjaka iz drugih država. Time razvijaju kritički način razmišljanja, smanjuju etnocentričnost koja je karakteristična za sve narode Zapadnog Balkana,22 kao i za nacionalne sisteme obrazovanja bilo gde u svetu, i spremni su da čuju i drugačije mišljenje. Kao logična posledica razmatranja ovih kontraverznih i neuralgičnih tačaka naše istorije, đaci će imati prilike da diskutuju o ovim viđenjima istorije sa svojim profesorima i nastavnicima na jedan konstruktivan način čime će razvijati svoj kritički duh.

Što se tiče primene koncepta „multiperspektivnosti" na jednom mnogo višem nivou, na nivou država, ona dolazi do izražaja već u odnosima Republike Srbije i Hrvatske po pitanju nedavnog rata za jugoslovensko nasleđe (1991 – 1995). Ovde sam namerno iskoristio ovaj termin jer je on neutralan u odnosu na zvanične stavove pomenutih republika po kojim, jedna smatra da je to bio građanski rat, dok druga smatra da je bio agresija.23 Da ne bih ulazio u ovo pitanje, koje je samo po sebi izuzetno komplikovano, ovde ću samo naglasiti da primenom pomenutog koncepta možemo da razmišljamo o konstruktivnom načinu za prevazilaženja ovog problema u bilateralnim odnosima Srbije i Hrvatske. Naravno, na ovom nivou politička volja je presudan faktor (više nego po pitanju reforme obrazovnog sistema), a svi znamo da je ugao gledanja političara, na događaje u bližoj i daljoj prošlosti Balkana, uvek bio, u najmanju ruku, diskutabilan. 

Endnotes:
1. Jedina verzija istorijskog narativa koja je sama po sebi apsolutno objektivna, verodostojna i stoga nepromenljiva i konačna tj. ne priznaje druge interpretacije i druga viđenja teme kojom se taj narativ bavi;
2. "Eksplozivna naprava sa odloženim dejstvom", http://pescanik.net/2011/03/eksplozivna-naprava-s-odlozenim-dejstvom/ , (29. avgust 2012)
3. Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi, Istorijska čitanka br. 4 (Drugi svetski rat), Beograd 2010, 96. strana;
4. D. Stojanović i dr., Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba prošlosti, Beograd 2010, 35;
5. D. Stojanović i dr., Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba prošlosti, Beograd 2010, 35;
6. D. Stojanović i dr., Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba prošlosti, Beograd 2010, 146;
7. D. Stojanović i dr., Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba prošlosti, Beograd 2010, 146;
8. Press,21. jun 2010, 4. strana;
9. "Počasni blajburški vod" http://www.klub-povratnika.com.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=344%3Apoasni-bleiburki-vod-&catid=47%3Adogadjanja-top-clanci&lang=hr, (28. avgust 2012);
10. "Tragedija u Blajburgu i Viktringu" http://www.klub-povratnika.com.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=375%3Aorf&catid=45&lang=hr, (28. avgust 2012)
11. "Željko Kerum: "Problemi su počeli kada sam rekao da ne želim Srbina za zeta."" http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=5zLb4MGT8mk, (30. septembar 2012);
12. "Tudjmanov rasisticki govor u Kninu" http://www.youtube.com/watch?v=OOqB4sQ5am4&feature=related, (30. septembar 2012);
13. "BHT Dnevnik Predsjednik Hrvatske Ivo Josipović posjetio Blajburg" http://www.youtube.com/watch?v=69wkoQ6SCqU, (27. avgust 2012);
14. "Ghost of Draza Mihailovic still divides Serbia" http://www.balkaninsight.com/en/article/ghost-of-draza-mihailovic-still-divides-serbia, (30. septembar 2012);
15. Narodna oslobodilačka borba;
16. Alternativna Kulturna Oorganizacija, Sećanje je borba. Rečnik pojmova narodnooslobodilačke borbe, Novi Sad 2012, 70. strana;
17. "Novi pogled na kontraverznu prošlost", http://pescanik.net/2012/02/novi-pogled-na-kontroverznu-proslost/, (10. mart 2012.);
18. Marš preživelih zarobljenika na jug, dublje u jugoslovensku teritoriju;
19. "Saša Ljubičić: Istina o Bleiburgu između dva rova" http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/173382/Default.aspx, (27. avgust 2012);
20. autoru teksta nije poznato da je isto ili slično istraživanje sprovedeno u Hrvatskoj, te otuda pozivanje na analogiju;
21. D. Stojanović i dr., Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba prošlosti, Beograd 2010, 36;
22. "Množenje istorije" http://www.vreme.com/cms/view.php?id=951541, (27. avgust 2012);
23. "Građanski rat ili agresija na Hrvatsku" http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Gradjanski-rat-ili-agresija-na-Hrvatsku.lt.html, (27. avgust 2012);